Портфолио једног Методичара
Филм о Николи Тесли
Електротехничка и грађевинска школа из Јагодине расписала је конкурс „Енергију штедим ЈА више вредим“. Задатак конкурса за основце био је да направе презентацију о једном од највећих научника свих времена, Николи Тесли. Урош Осмокровић, из одељења 7/2 то је и урадио и освојио друго место. Ментор сам био ја и дао идеју и инструкције за филм, али је Урош сам написао цео сценарио. Камерман, режисер и монтажер (све у једној особи) био је систем администратор Александар Герасимовић, име које је често у мом портфолију. Тако је настао филм у чијој изради су помогли сви другари из Урошевог одељења, као и Милош Шарић из одељења 7/1.
Ово ми није први пут да излазим из оквира своје области и не могу да кажем да ми не прија, али ипак највише волим када је тема из биологије.
Сименсово такмичење
Можда баш зато, 2012. када је наново организовано Сименсово такмичење за најбољи софтвер, одлучио сам да унесем биологију тамо где јој помена било није. Испоставило се да је то био пун погодак, јер су моји ђаци победили и мислим да ми је то био један од највећих (ако не и највећи) успех на такмичењима икада. Награда за школу је била 1200 евра и то нам је обезбедило паметну таблу.
Тема конкурса су била открића која су променила свет. Ми смо направили презентацију о томе како су природни објекти, пре свега жива бића, инспирисала људе да направе занимљиве патенте. На пример, чичак је био инспирација за траку која је и добила назив по овој биљци. У презентацији, чобан (наш тада заштитни знак), седи на ливади, посматра и измишља. :)
Маринска биологија
Конкурс који је баш у вези са биологијом, а још је и међународног карактера, свакако је онај који сваке године организује америчка научна организација NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration). На овом конкурсу моји ђаци су неколико година за редом освајали почасне награде, а један ђак и другу награду.
Цртеж за биолошке конкурсе може да буде и уметнички (када се тражи добра идеја, рецимо у вези са неким еколошким проблемом), а може да буде и „само биолошки“. То значи да када се од биолога захтева да знају да цртају, мисли се на то да умеју да пренесу на папир оно што је реално у правилним пропорцијама и где је све на свом месту. У овом случају, цртеж је мерило савладаности вештине уочавања. Ово претходно је био други случај, а што се прво наведеног тиче, представљам радове ђака послатих на конкурс у вези са климом, који је организовала United Nations Environment Programme, фондација са базом у Јапану (две ученице су биле међу првих 120 и добиле специјалне награде):
Тема овог конкурса су биле глобалне промене и било је потребно пронаћи креативну идеју која такво загађење најбоље илуструје.
Ко је одговоран?
За разлику од претходног конкурса где је задатак био да се црта, на међународном конкурсу који организује британска организација „The living rainforest“ задатак је био да се пишу есеји и то на тему одговорности према животној средини.
Мој задатак је био да предајем једном комбинованом одељењу какво до сада виђено није; чинили су га представници ђака од трећег до осмог разреда. Предавао сам о одрживом развоју и глобалним променама. Тако су стекли сазнања потребна да би разумели тему којом ће се бавити. Онда су преузели наставници српског језика како би их упутили како ће писати, а на крају су посао завршили наставници енглеског језика, јер је конкурс, као што написах, међународног типа. Овако добро осмишљен и програмиран, интердисциплинарни рад, дао је резултате:
Четворо ученика ушло је у финале такмичења и тако добило ове почасне дипломе.
